Током 1543. г. јеменски гувернер Јоздемир Паша је донео кафу у Истамбул, која му се јако допала током његовог боравка у Јемену. Захваљујући открићу новог метода припреме кафе од стране Турака, да се кува у џезвама и бокалима, она носи назив турска кафа.

Кафа постаје шире позната први пут током 1554. г., када се отварају прве кафетерије у кварту Тахтакале. У свако доба дана су се у тим кафетеријама могле читати књиге, играти шах или табла, да се говори о темама из уметности. Кафетерије играју важну културну улогу у друштвеном животу људи током тог периода.

Кафа заузима своје право место у домовима људи и почиње се користи у великим количинама. Сирова зрна кафе се најпре пеку у посудама, затим су се мрвила у аванима и након тога, кувала у џезвама.

За кратко време, због великог броја путника и трговаца који су пролазили кроз Истамбул, трговаца и путника, те амбасадора у Отоманском царству, турска кафа својим укусом прво осваја Европу, а затим цели свет.

Кафа Мехмет Ефендија Курукахвечи / Kurukahveci Mehmet Efendi / по први пут, током 1871. Нуди за конзумирање потрошачима пржену и млевену кафу.

Турска кафа данас је познат у Турској и широм света као Мехмет Ефендија Курукахвечи / Kurukahveci Mehmet Efendi /.